Vlažnost vazduha
predstavlja količinu vodene pare u atmosferi i jedan je od najvažnijih klimatskih elemenata. Apsolutna vlažnost vazduha (e) predstavlja težinu vodene pare u gramima koja je sadržana u 1m³ vazduha. Relativna vlažnost vazduha (r) predstavlja odnos između apsolutne vlažnosti i maksimalne moguće (Е), koju bi on mogao imati na datoj temperaturi, do zasićenja i izražava se u procentima (%). Tačke rose je povezana sa relativnom vlagom vazduha. Što je relativna vlažnost vazduha viša, to je tačka rose bliža trenutnoj temperaturi vazduha. Kada bi relativna vlažnost vazduha bila 100%, tačka rose bi bila jednaka trenutnoj temperaturi i vazduh bi bio maksimalno zasićen vodom. Ako se uz povećanje temperature tačka rosa ne menja, relativna vlažnost vazduha će se smanjiti.[
Vlažnost vazduha u plastenicima (staklenicima)
Osim vlažnosti zemljišta, veliki značaj za rast i razvoj biljaka ima relativna vlažnost vazduha, jer utiče na intenzitet transpiracije, fotosintezu, oplodnju, kao i pojavu oboljenja. Vlažnost vazduha nastaje isparavanjem vode iz zemljišta i biljaka i zavisi od apsolutne vlažnosti vazduha i temperature.
S obzirom na zavisnost vlažnosti vazduha od temperature, najveća relativna vlažnost vazduha je u ranim jutamjim časovima i opada ka podnevu. Kod biljaka kojima je neophodna visoka relativna vlažnost vazduha (krastavac 90-95%), pored redovnog zalivanja neophodno je i dopunsko orošavanje. Za vrste kojima je dovoljna manja relativna vlažnost (paradajz 50—65%) neophodno je rano jutarnje provetravanje, kao i provetravanje posle svakog zalivanja.U leji sa visokom temperaturom visoka je i relativna vlažnost vazduha (najviša je u toplim lejama). Relativna vlažnost vazduha menja se u toku dana i najvećaje u jutamjim satima a najmanja oko 14 časova. U prvim poslepodnevnim časovima, kada je relativna vlažnost ispod 50%, pojačana je transpiracija biljaka (isparavanje) i zato u toku izrazito toplih dana treba biljke zalivati a često i zasenjivati. Relativna vlažnost vazduha je uvek veća u tunelima bez grejanja. Maksimalna je u ranim jutarnjim satima a oblačnih dana može biti i za 50% veća nego sunčanih. Sve to zahteva odgovarajuće podešavanje uslova i nege biljaka.
Vlažnost vazduha u inkubatorima
Inkubatori omogućavaju da se u isto vreme nasadi veliki broj jaja, planira proizvodnja, kapacitet prostorije za smeštaj pilića, količina hrane, radna snaga i ugovara prodaja i plasman.
Jaja treba pažljivo sakupljati i čuvati u provetrenim prostorijama pre nego što se stave u inkubatore. Posle nedelju dana jaja se stavljaju u lnkubatore u kojima struji vazduh, jer je ventilacija značajan faktor, isto kao i temperatura i vlažnost. Preporučuje se da se jaja stavljaju u inkubator ujutro. Kod stavljanja jaja u kasete, zatupasti vrh treba da bude okrenut nagore. Najpogodnija su jaja, koja su stara od 2 – 8 dana. Idealna temperatura za inkubaciju iznosi 38, 5 °C sa mogućim odstupanjem od 37, 7 °C do 39 °C. Vlažnost treba da se održava između. 84 i 86% za prvih 14 dana inkubacije. Od trinaestog dana pa sve do izvaljivanja jaja vlažnost treba da iznosi 95%, to jest do tačke zasićenosti. Inkubacija traje od 16 do 17 dana. Pomeranje u vremenu može da iznosi 48 sati, što zavisi od temperature u inkubatoru. Pregled i izdvajanje neoplođenih jaja obavlja se posle 7 dana inkubacije. U normalno gajenom matičnom jatu, količina neoplođenih jaja se kreće od 15—19%…
Efekti vlage na ljude i materijale
Često se termini "vlaga" i "vlažnost" vezuju za poznata mesta koja imaju negativne konotacije. U realnosti, vlažnost vazduha je izuzetno važna u segmentima života, rada, proizvodnje, održavanja namirnica itd.
Jedan kubni metar spoljnog vazduha na 0°C i 75% relativne vlažnosti sadrži 2,9 g vodene pare. Isti taj vazduh kada se zagreje do 20°C bez dodavanja vodene pare, ima relativnu vlažnost od samo 20% što je premalo za komfor! Minimalna relativna vlažnost potrebna za ugodan boravak ljudskih bića je oko 45-50%. Relativna vlažnost zavisi od temperature. Što je veća temperatura, manja je relativna vlažnost. Promenom temperature vazduha koji možda ima dovoljnu vlažnost pre zagrevanja, ne znači da će krajnja vlažnost biti zadovoljavajuća. Postoji i psihološki efekat vlažnosti koji se često zanemaruje: osećaj toplote ili hladnoće. Čak i telo regulacijom vlage reguliše toplotu: leti povećanim odavanjem znoja pospešujemo rashlađivanje. Zimi, suv vazduh pospešuje isparavanje a time i rashlađivanje kože. Efekat je da se istoj sobnoj temperaturi osećamo hladnije ako je suvlji vazduh.
Vlažnost vazduha utiče i na materijale unutar prostora. Higroskopski materijali imaju ćelije koje brzo upijaju vlagu, i time variraju njihove dimenzije, težina, savitljivost isl. Efekat se može videti kod papira, drveta, voća i povrća i dr. Održanje (regulacija) vlage postaje bitan faktor u industrijama koje obrađuju higroskopske materijale: industrija mikroelektronike, tekstilna, duvanska, papirna industrija, procesiranje drveta. Smanjena vlaga kod nekih materijala može izazvati i pojavu elektrostatičkog pražnjenja (papir, tekstil, elektronika).